Sadguru: "Spasimo zemljište da bismo spasili životnu sredinu"

Foto: Isha Foundation

Da bismo izbegli ekološku katastrofu, suštinski je važno da se postaramo da zemljište bude bogato i plodno, saopštila je globalna organizacija "Svesna planeta". "Ako želite da očuvate zemljište, znači da treba da ga ispunite organskim sadržajem", ocenio je indijski eko-aktivista Sadguru (Sadhguru), koji je nedavno posetio Srbiju.

Foto: Isha Fondacija/Sadhguru Vasudev Jaggi

Zašto je potrebno da spasimo zemljište?

Sadguru: U proseku 99 centimetara površinskog sloja zemlje održava 87 odsto životnih oblika na planeti: mikrobe, crve, insekte, ptice, životinje, ljudska bića, biljke, drveće i svu ostalu vegetaciju na planeti. A ono je sada u smrtnoj opasnosti. U poslednjih 40 godina, izgubljeno je 40 odsto površinskog sloja zemljišta na planeti. Ujedinjene nacije kažu da nam je zemljišta preostalo za još samo 80 do 100 žetvi otprilike, što znači za još 45 do 60 godina poljoprivrede. Nakon toga, nećemo imati zemljište za proizvodnju hrane. Možete zamisliti patnju koju ćemo raširiti po svetu. U Indiji je već 30 odsto zemlje degradirano, a u 90 odsto indijskih država zemljište se pretvara u pustinju. To znači da se tu ništa ne može gajiti. Zato je zaštita zemljišta za buduće generacije ove zemlje najvažnije pitanje.

Kako obnova zemljišta može da pomogne životnoj sredini?

Govorio sam u jednoj od UN agencija u Nemačkoj i pitali su me: "Koje tri stvari treba da uradimo da bismo sprečili ekološku katastrofu?". Odgovorio sam: "Te tri stvari su: Zemljište, zemljište i zemljište." Ovo je nešto što se zanemaruje jer je u gradovima moderno pričati o zagađenju vazduha. Ne kažem da to nije problem, ali ako preduzmemo neophodne mere za oporavak zemljišta, te mere će uticati i na vodu. Zagađenje vazduha se može brzo rešiti ako smo voljni da malo žrtvujemo ekonomski procvat. Ali ako želite da popravite zemljište koje ste uništili, biće potrebno od 15 do 25 godina ako tome pristupite agresivno. Ako to radite bez mnogo zanimanja, biće potrebno od 40 do 50 godina pre nego što povratite zemljište do određenog nivoa.

Ako je zemljište u lošem stanju toliko dugo, to znači da će dve do tri generacije proći kroz užasna životna stanja.

Foto: Isha Fondacija/Sadhguru Vasudev Jaggi

Pet metoda za obnovu zemljišta

1. Organski sadržaj sačinjava zdravo zemljište

U Indiji ljudi obrađuju istu zemlju hiljadama generacija. Ali je u poslednjoj generaciji kvalitet zemlje toliko osiromašio da je na ivici da postane pustinja. Ako želite da očuvate zemljište, znači da treba da ga ispunite organskim sadržajem. Naše drveće je posečeno i milioni životinja se izvoze iz zemlje. To nisu životinje; to naše zemljište odlazi u neku drugu državu. Kada se to dešava, kako ćete prihraniti zemljište?

Ako nema lišća ili životinjskog otpada, ništa ne možete vratiti. To je jednostavna mudrost koju je znala svaka ratarska porodica. Oni su znali koliko životinja i drveća moraš da imaš na određenoj površini zemlje.

U Indiji postoji nacionalna težnja, koju je utvrdila još stara Komisija za planiranje, da 33 odsto Indije treba da bude pod hladom, zato što je to jedini način da očuvate zemljište. Ja pokušavam da proguram zakon po kome, ako imate hektar zemlje, obavezno morate da imate najmanje pet grla goveda na toj zemlji. Postoji jedna fantastična stvar s ovom zemljom, za koju imamo naučne podatke, ali još uvek ne i naučno obrazloženje. Ako odete na neko mesto u ovoj zemlji gde je zemljište dobro i uzmete jedan kubni metar zemljišta, kaže se da u tom jednom kubnom metru postoji oko 10.000 životnih formi. To je najveća koncentracija života koja se može naći bilo gde na ovoj planeti. Ne znamo zašto. Znači, ovom zemljištu je samo potrebno malo podrške. Ako mu pružite to malo podrške, brzo će se oporaviti. Ali, da li mi, kao jedna ljudska generacija, imamo potrebnu pamet da damo to malo podrške ili ćemo samo sedeti i gledati ga kako umire?

Ne možete održavati bogatstvo zemljišta pomoću đubriva i traktora. Potrebne su vam životinje na zemlji. Od drevnih vremena, kada smo uzgajali useve, uzimali smo samo plodove, a ostatak biljke i životinjski otpad uvek smo vraćali u zemlju. Izgleda da smo izgubili tu mudrost.

Foto: Isha Fondacija/Sadhguru Vasudev Jaggi

2. Poljoprivreda zasnovana na drveću ili agrošumarstvo

Izraz "šumski proizvodi" mora se izbaciti iz rečnika. Ne postoji stvar koja bi bila šumski proizvod, jer na planeti nema dovoljno šuma da bismo ih izrabljivali kao proizvod. Prošlo je to doba. U budućnosti ne možete govoriti o šumskim proizvodima.

Ne možemo stvoriti novu prašumu jer to zahteva rad od više hiljada godina. Ali svakako možemo da stvorimo šumski pokrivač, a šumski pokrivač ne može nastati ako ne pređemo na poljoprivredu zasnovanu na drveću. A pošto ogroman deo zemlje drže poljoprivrednici, ako ne postignemo da im se uzgoj drveća isplati, drveća neće biti.

Nakon godina rada, Ujedinjene nacije danas jasno prepoznaju da je poljoprivreda zasnovana na drveću ogroman deo rešenja. To je ono za šta se zalažemo već 22 godine. I imamo preko 107.000 ratara koji se bave poljoprivredom zasnovanom na drveću i dokazuju njenu uspešnost kako na ekološkom, tako i na ekonomskom planu.

3. Smanjena potrošnja mesa

Skoro 77 odsto zemlje – oko 40 miliona kvadratnih kilometara – koja se u svetu koristi za poljoprivredu služi uzgoju životinja i njihove hrane. U poređenju s raznim drugim dostupnim rešenjima, potrošnja mesa je jedna od najjednostavnijih stvari koju možete preokrenuti. Ako smanjite potrošnju mesa za 50 odsto, 20 miliona kvadratnih kilometara zemlje na planeti biće raspoloživo za poljoprivredu zasnovanu na drveću. Ako posadite toliko drveća, sve stvari koje dobijate iz šume možete da proizvedete na poljoprivrednom zemljištu. Poljoprivrednici će postati bogati, a time ćete obogatiti i zemljište. U tom kontekstu, ne morate da se odreknete mesa – već samo da ga jedete 50 odsto manje. Svi lekari vam govore da to uradite. Ovo čak nije ekološko rešenje; ovo je zdravstveno rešenje za vaš život.

4. Voćna ishrana – zdrava i za tebe i za planetu 

Zamislite da neko bolestan leži u bolnici; naravno da im ne biste odneli šniclu, niti birjani [začinjeno indijsko jelo s mesom i pirinčem]. Ponećete voće. Poruka je jasna: "Jedi razumno, barem sada!" Ali osoba koja voće dobije to ne razume! Kada su putnici poput Sjuencanga i Megastena pohodili Indiju, primetili su da Indijci imaju neproporcionalno veliki udeo voća u svojoj ishrani, te su zaključili: "Ovo bi mogao da bude razlog zbog čega imaju toliko oštar um." Postajemo glupi jer nismo svesni hrane koju unosimo.

Ako ono što jedeš sadrži više od 75 odsto vode, zdravlje ćeš lako održavati. Ako jedeš sirovo povrće, sadržaj vode je nešto preko 70 odsto. Ako jedeš voće, uglavnom je preko 90 odsto. Stoga je to najbolja ishrana. Najmanje 30-40 odsto naše ishrane treba da dolazi s drveća, a ne iz useva s četvoromesečnim ciklusom žetve. To znači da bi svi mi trebalo da jedemo malo više voća. Trenutno je voće skupo jer ga dobijamo s Novog Zelanda, iz Australije ili s Tajlanda. Ako uzgajate lokalno tropsko voće ovde, ono nije toliko skupo.

Foto: Isha Fondacija/Sadhguru Vasudev Jaggi i ambasador Indije u Srbiji Sandživ Kohli

5. Izgradnja svesne planete

Da je ijedna druga vrsta nanela planeti toliko štete kao što smo mi učinili, našli bismo način da se s njima obračunamo. Da su milijarde marsovskih skakavaca sletele ovde i počele da nam uništavaju drveće, pretvaraju zemljište u pustinje i isisavaju vodu iz naših reka – definitivno bismo ih istrebili. Ali nisu vanzemaljski skakavci problem. Problem smo mi.

Pošto smo mi izvor problema, isto tako možemo da budemo i izvor rešenja. Problem smo samo zbog toga što smo u nesvesnom, nagonskom stanju delovanja. Da smo svesni, prirodno bismo bili rešenje. Zbog toga ja sarađujem s agencijama Ujedinjenih nacija i ostalim silama i predlažem ovu zamisao o pokretu "Svesna planeta".

Postoji 5,2 milijarde ljudi koji žive u zemljama s mogućnošću glasanja i izbora nacionalnih predstavnika. Razmatramo na koji način da dosegnemo do bar 3 milijarde ljudi kako bi pitanja ekologije postala pitanja na osnovu kojih se biraju vlade. Želimo da ove tri milijarde ljudi osvestimo o barem pet aspekata ekologije koji se moraju ostvariti u njihovim zemljama i dva ili tri ishoda koji se ne smeju desiti. Ako to uspemo, onda će ekologija postati ako ne broj jedan, onda barem stavka broj dva u izbornim programima.

Kao deo pokreta Svesna planeta – Spasimo zemljište, pokušavam da dovedem u žižu pažnje najvažniji vid obnove naše planete: zemljište. Sve što vidiš kao život na ovoj planeti – uključujući crve, bube, ptice, životinje, biljni svet i nas same – proističe iz samo 90 do 100 centimetara površinskog sloja zemljišta. Stvarna šteta dešava se površinskom sloju zemljišta, koje održava sav nama poznati život. Ako možemo da obezbedimo da je zemljište organski bogato i zdravo, planeta će biti u stanju da se obnovi, a mi ćemo moći da se pozabavimo drugim problemima, u velikoj meri.

Trenutno, 95 odsto svetskog stanovništva nije ni najmanje svesno ekološke katastrofe koja im se približava. Ekološka svest je ograničena samo na mali broj ljudi, a čak i među njima ideja o ekologiji uveliko je ograničena na korišćenje manje vode prilikom tuširanja ili zavrtanje slavine za vreme pranja zuba. Divno je što su ljudi svesni onoga što koriste, ali to nije sveobuhvatno ekološko rešenje. Samo kada ekologija postane tema na izborima, postaće politika vlade i samo tada će velika budžetska sredstva biti izdvajana kako bi se iznedrila rešenja.

Kao hitan pokušaj da se preokrene i zaustavi propadanje zemljišta, Sadguru, osnivač Fondacije Isha - međunarodne humanitarne organizacije sa sedištem  u južnoj Indiji – osnovao je pokret "Svesna planeta – Spasimo zemljište", u martu ove godine.

Pokret "Svesna planeta – Spasimo zemljište" nastoji da zadobije podršku građana u državama širom sveta i podstakne vlade da usvoje politiku zasnovanu na merama za oživljavanje zemljišta i zaustavljanje njegovog daljeg uništavanja.

Pokret "Svesna planeta – Spasimo zemljište" ima za cilj da dopre do više od 3,5 milijardi ljudi, što je preko 60 odsto svetske populacije s biračkim pravom, da bi ih podstakao da iskoriste svoje pravo i glasaju za ekološki svesna rukovodstva u svojim zemljama.

Sadguru je krenuo na put motorom, od preko 30.000 kilometara kroz 24 zemlje, prolazeći kroz Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropu i Bliski Istok. Krenuće iz Londona 21. marta, a završnica je u južnoj Indiji, gde Fondacija Isha već sprovodi ogromni projekat "Cauvery Calling‟.

"Cauvery Calling‟ ima za cilj da omogući sadnju 2,42 milijarde stabala na privatnim poljoprivrednim gazdinstvima u slivu reke Kaveri, kako bi se obnovila ozbiljno isušena reka. Do sada je "Cauvery Calling‟ omogućio da 125.000 zemljoradnika zasadi 62 miliona stabala kako bi oživeli zemljište i obnovili reku Kaveri.

Foto: Isha Fondacija/Sadhguru Vasudev Jaggi

Poziv na akciju

"Najozbiljniji ekološki izazov za čovečanstvo u ovom trenutku predstavlja osiromašenje zemljišta. Moramo biti svesni da, ako ubijemo zemljište, ubićemo planetu. Sva ostala pitanja su značajna jedino ako imamo planetu." - Sadguru

 O Sadhguruu

Jogin i dva puta najbolje prodavani autor Njujork tajmsa, Sadguru je dotakao preko milijardu ljudi putem svojih transformacionih programa joge, obimnom društvenom aktivnošću i ekološkim projektima. On je najgledaniji jogi na svetu s preko milijardu YouTube pregleda i preko 20 miliona pratilaca na društvenim mrežama.

Sadguru je bio vodeći govornik na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, redovni govornik na Svetskom ekonomskom forumu i poseban gost na platformi TED. Njegove programe i govore ugostile su brojne ustanove, kao što je Svetska banka, Dom lordova (UK), Svetska organizacija predsednika, Masačusetski tehnološki institut (MIT), Univerzitet u Oksfordu, Univerzitet Harvard, Google i Microsoft.

On je takođe ideja vodilja i nadahnuće za Sadguru centar za svesnu planetu koji je osnovao Medicinski centar Bet Israel Dikones na Hardvardu.

Foto: Isha Fondacija/Sadhguru Vasudev Jaggi

Sadguru je primio nagradu Padma Vibhushan, drugo najviše indijsko građansko odlikovanje za četiri decenije rada na podizanju ekološke svesti. Pored ekoloških inicijativa, osnovao je i:

Isha fondacija

11 miliona volontera, 300 centara širom sveta

Status posmatrača kod UNCCD na COP14 (2019)

Članstvo u Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN) (2020)

Akreditacija za Program zaštite životne sredine Ujedinjenih nacija (UNEP) (2020)

Status posmatrača u Skupštini UN za životnu sredinu (UNEA) u okviru UNEP (2020)

Isha programi pomoći

Besplatna medicinska podrška za 11,3 miliona ljudi u ruralnim područjima

Obrazovanje za preko 9.000 siromašnih učenika u ruralnim područjima.

Više detalja o projektu "Svesna planeta - Spasimo zemljište" potražite OVDE


Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Novu ekonomiju možete pratiti na mrežama:

Pročitajte još

pošaljite komentar

Komentari (1)

  • Sara

    Ko je ova budala?

Prijavite se za njuzleter Nove ekonomije.

Ova stranica je zaštićena sa reCAPTCHA i primenjuju se Google Politika privatnosti i Uslovi korišćenja usluge

Nema pravih poslovnih i životnih odluka bez dobrih informacija.
Vaša email adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.