Spirala cena i izbora

Rast cena je za sada uglavnom izazvan privremenim faktorima na strani ponude, energetskom krizom, poskupljenjem hrane i prekidom snabdevanja, ali što duže cene budu rasle, veća je verovatnoća da se pojave inflaciona očekivanja

Još od septembra 2013. godine međugodišnja inflacija u Srbiji nije bila veća od pet odsto. Razvijeni svet je mislio da je sa inflacijom završio još osamdesetih godina prošlog veka. Ali, danas je to prva i najvažnija ekonomska vest u svetu. U SAD inflacija je 5,3 odsto, što je tri puta više nego prošle godine.  U evrozoni u septembru su cene porasle za 3,4 odsto, a u Nemačkoj čak 4,1 odsto. „Čak” je zato što je inflacija u evrozoni sigurno već deceniju daleko ispod dva odsto što je cilj ECB, a sada je skoro dvostruko premašila taj nivo. 

U Srbiji je inflacija u avgustu iznosila 4,2 odsto, u septembru već 5,7 odsto. Možda su u bogatom svetu već zaboravili šta je inflacija, ali kod nas je već počelo negodovanje zbog poskupljenja mesa, povrća, ulja, goriva... Mnogi statističkih četiri ili pet odsto vide kao neku smicalicu, a ne pravi pokazatelj cena. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, pak, objašnjava da je statistika cena prilično pouzdana, ali ljudi veći značaj daju negativnim pojavama, dok pozitivne slabo primećuju.

„Statistika dobro obuhvata cene tekućih potrošnih i trajnih potrošnih dobara. U indeks rasta cena ulaze ponderisani iznosi. Na primer, ulje je mnogo poskupelo, ali njega potrošimo možda litar, dva mesečno. S druge strane, na odeću i obuću ili na komunalije trošimo mnogo više, a oni nisu poskupeli. Tako da ulje nema težinu u rastu cena kao ovo drugo”, ukazuje on. Ipak, stopa rasta potrošačkih cena koju iskazuje Zavod za statistiku predstavlja prosek za određenu potrošačku korpu. Ali šta ako smo siromašni i na hranu odlazi najviše kućnog budžeta, a upravo je hrana poskupela. Onda je naša lična inflacija viša. 

Prema podacima Ministarstva trgovine, pileći batak je sad u septembru bio skuplji nego prošle godine u istom mesecu za skoro 22 odsto, junetina sa kostima 6,5 odsto, a svinjetina za 19 odsto. Ulje je poskupelo za 17 odsto. Međutim, ako pogledamo malo cenovnike po prodavnicama, vidimo da je ulje na policama mnogih marketa stiglo i do 200, pa i 220 dinara, mada se u statistici vodi da košta 175 dinara u proseku. Junetina je uzeta da košta 650 dinara za kilogram, a u većini velikih prodavnica ide i preko 820 dinara i tako dalje. 

U vreme pisanja ovog teksta benzin se prodavao za 164,9 dinara, evrodizel za 169,4 dinara za litar, a videćemo koliko će koštati kada novine izađu. U oktobru prošle godine benzin je koštao 134,2 dinara, a evrodizel 140 dinara za litar. To je poskupljenje za 20 do 23 odsto za godinu dana.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs